SHARE

Aktinolit je magnezijsko grožđeviti silikat sa vodom. Ime mu je 1794. godine dao Richard Kirwan, kao kombinaciju grčkog ακτίνα (radius) za „vazduh“, a λίθος (lithos) za „kamen“.

U metamorfnim uslovima nastaje regionalno metamorfno na niskim temperaturama ili kontaktno metamorfno. Preobražajem može preći u hlorit ili karbonate, dok preobražajem piroksena uz prisustvo vode nastaje sekundarni aktinolit – uralit.

Zelenu boju aktinolita proizvodi gvožđe, njegova količina varira među uzorcima, što izaziva različite kontraste zelene boje. Više gvožđa daće uzorku tamnije boje. On se ponekad javlja kao tanka inkluzija unutar kvarcnih kristala. Ako su inkluzije paralelne i guste, prouzrokovaće svjetlucavost u kvarcu.

I ovaj oblik minerala je veoma opasan po zdravlje ljudi kao i tremolit, i izaziva kod ljudi azbestozu. Takođe, kao i tremolit, koristi se u industriji azbesta. Najveća nalazišta ovog minerala nalaze se u Austriji, Švajcarskoj, Norveškoj, Rusiji, Italiji, Poljskoj, Namibiji, Pakistanu, Novom Zelandu, Kini, SAD-u i Kanadi.

Fizičke karakteristike

Boja

svijetlo do tamno zeleno, sivkasto zelene do crne

Tvrdoća

5,5 – 6

Specifična težina

2,9 – 3,5

Sjajnost

staklasta, svilenkasta

Prelom

nepravilan, iverast

Hemijski sastav

Ca2(MgFe)5(OH)2Si8O22

Pripremio: Ivan Mijanović (UrnGiS)

Literatura:

Jovanović, V., Srećković, D. – Batoćanin (2006): Osnovi geologije. Zavod za udžbenike, Beograd.

Đorđević, P., Jovanović, V., Cvetković, V. (1996): Primenjena geologija. Univerzitet u Beogradu, Beograd.

www.mindat.org

www.minerals.net

www.webmineral.com

www.britannica.com

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here