Plagioklas

Plagioklasi su grupa srodnih minerala feldspata koja u suštini imaju istu formulu, ali se razlikuju u procentu natrijuma i kalcijuma. Izomorfni niz plagioklasa nastaje miješanjem dvije komponente: natrijskog plagioklasa Na₂O x AI₂O₃ × 6 SiO₂ i kalcijskog CaO x AI₂O₃ × 2 SiO₂.

Između dva krajnja člana postoje svi prelazi:
–           albit natrijski plagioklas sa O-10% Sa komponente;
–           oligoklas sa 10 – 30%
–           andezin sa 30 – 50%
–           labrador sa 50 – 70%
–           bitovnit sa   70 – 90% i
–           anortit Sa – plagioklas sa preko 90% kalcijske komponente.

Inače, s obzirom na različit sadržaj SiO₂ i Na i Ca plagioklasima, često se dijele na kisjele – one sa visokim sadržajem SiO₂ (albit i oligoklas), intermedijarne ili prelazne – sa srednjim sadržajem SiO₂ (andezin), i bazične – sa niskim sadržajem SiO₂ (labrador, bitovnit i anortit).

Svi plagioklasi kristališu triklinično i česta je pojava takozvanih polisintetičnih blizanaca. Intermedijarni tipovi mogu imati zonarnu građu, pri čemu je centar kristala najbazičniji, a idući ka periferiji zrna svaka sljedeća lamela je sve kiselija.

Plagioklasi se često javljaju u magmatskim stijenama i njihovi su veoma važni sastojci. Stijene u kojima se javljaju su: granit, diorit, gabro, riolit, andezit i bazalt. Takođe, plagioklasi ulaze u sastav i nekih metamorfnih stijena, kao što je gnajs. Minerali koji čine grupu plagioklasa veoma su slični i teško ih je razlikovati bez laboratorijskih ispitivanja. U sedimentnom ciklusu, pri površinskom raspadanju, kisjeli plagioklasi prelaze u minerale glina, a bazični se kalcitišu.

Ovi minerali se koriste pri proizvodnji keramike, kao građevinski materijal, kao dragi kamen (ne koristi se za nakit, jer je slabe postojanosti).

Pripremio: Ivan Mijanović

Literatura:
Jovanović V., Srećković D. – Batoćanin (2006): Osnovi geologije. Zavod za udžbenike, Beograd.
Đorđević P., Jovanović V., Cvetković V. (1996): Primenjena geologija. Univerzitet u Beogradu, Beograd.
www.minerals.net
www.geology.com